ALPI

Jutarnje sunce tek je počelo da obasjava snegom prekrivene vrhove Alpa kada su SuperJackie, Gabi i Max zakoračili na usku planinsku stazu. „Pogledajte te planine!“, rekla je Gabi, gledajući ogromne bele vrhove. „Izgledaju kao da dodiruju nebo!“ Max je namestio ranac. „I stvarno idemo sve do tamo gore?“ SuperJackie se nasmešio iza svojih naočara. „Postoji samo jedan način da saznamo šta nas čeka.“ I tako je avantura počela. Staza ih je vodila kroz zelene livade pune sitnog planinskog cveća. U daljini se čulo tiho zvonjenje kravljih zvona, dok je visoko iznad njih orao kružio po vedrom plavom nebu. Sve je delovalo mirno. Sve dok Gabi iznenada nije stala. „Čekajte!“ Na zemlji ispred njih nalazio se niz sitnih tragova. Max je čučnuo da ih bolje pogleda. „Nisu naši.“ „A definitivno nisu ni SuperJackiejevi“, nasmejala se Gabi.Tragovi su nestajali iza stenovite krivine više uz planinu. „Izgleda da danas još neko istražuje Alpe“, rekao je SuperJackie. Odlučili su da ih prate. Što su se više penjali, vazduh je postajao hladniji. Zelene livade su polako nestajale, a pejzaž je postajao sve stenovitiji. Tada su nešto čuli. Iza grupe stena dopirao je tih zvuk. „Jeste li čuli?“, upitao je Max. Pažljivo su prišli. Iza stena je stajao mladi kozorog. Delovao je uplašeno i kao da nije znao kako da se vrati do staze iznad. „O ne“, šapnula je Gabi. „Mislim da se izgubio.“ SuperJackie je pažljivo pogledao oko sebe. „Ne smemo da ga uplašimo. Divljim životinjama je potreban prostor.“ Umesto da mu priđu, troje prijatelja se odmaklo i posmatralo. Ubrzo se više na stenama pojavio još jedan kozorog. Mladunče je odmah podiglo glavu. „Tamo!“, rekao je Max. „Nije samo!“ Polako i sigurno, mladi kozorog počeo je da se penje ka drugoj životinji. „Kako može tako da se penje a da ne padne?“, pitala je Gabi zadivljeno. „Njihova kopita su savršeno prilagođena životu u planinama“, objasnio je SuperJackie. „Kozorozi mogu da se kreću po strmim stenovitim padinama koje bi nama bile veoma teške.“ Za nekoliko trenutaka mladunče je stiglo do više stene. Zastalo je, pogledalo troje prijatelja i nestalo iza stena. „Misterija rešena“, rekla je Gabi. „Ne baš“, rekao je Max pokazujući napred. Sitni tragovi nastavili su uz stazu. Pratili su ih još jednom, sve dok se pred njima nije otvorio spektakularan vidikovac. Snegom prekrivene planine pružale su se dokle god pogled seže. Daleko ispod njih bili su šume, sela i blistavo plavo planinsko jezero. Neko vreme niko ništa nije rekao. „Vau“, konačno je šapnuo Max. SuperJackie je pogledao prijatelje. „Ponekad najbolja otkrića nisu na kraju avanture.“ „Kako to misliš?“, pitala je Gabi. „To je sve ono što primetimo usput.“ Gabi se setila cveća, orla, tajanstvenih tragova i malog kozoroga. Nasmešila se. „Onda smo danas mnogo toga otkrili.“ SuperJackie se nasmejao. „A tek smo počeli.“ Troje prijatelja okrenulo se ka sledećoj planinskoj stazi. Jer negde u Alpima već ih je čekala nova avantura.

Svaki dan je nova prilika da budeš heroj.