SUNHILL VILLAGE

Sunhill Village je bilo mesto u kojem su jutra obično počinjala mirno. Pekara bi otvorila vrata, ptice bi se okupljale na krovovima, a komšije bi mahale jedni drugima dok prelaze mali seoski trg. A negde u blizini SuperJackie, Gabi i Max gotovo sigurno su tražili svoju sledeću avanturu. Međutim, tog jutra avantura je prva pronašla njih. Gabi je čekala pored stare fontane kada je Max dotrčao preko trga. „Moraš ovo da vidiš!“ U ruci je držao presavijen komad papira. Kada ga je Gabi otvorila, videli su jednostavan crtež Sunhill Villagea. Ali to nije bila obična mapa. Nekoliko poznatih mesta bilo je označeno malim zlatnim zvezdama: stari hrast, most, biblioteka i na kraju brdo iznad sela. „Gde si ovo našao?“, pitala je Gabi. „Bilo je sakriveno u jednoj staroj knjizi u biblioteci.“ Na dnu je neko napisao kratku poruku: Pronađi ono što Sunhill čini posebnim. Max se široko nasmejao. „Potraga za blagom.“ „Definitivno potraga za blagom“, složila se Gabi. Prva zvezda odvela ih je do starog hrasta. Tamo nije bilo blaga, samo drvena klupa na kojoj je starija komšinica hranila ptice. Razgovarali su sa njom nekoliko minuta i nastavili dalje. Druga zvezda vodila je do malog kamenog mosta. Ponovo nije bilo blaga. Ali dečaku u blizini ispala je kesa jabuka i one su se otkotrljale na sve strane. Gabi, Max i SuperJackie brzo su mu pomogli da ih sakupi.„I dalje nema blaga“, rekao je Max. Treća zvezda odvela ih je do biblioteke. Bibliotekarka je pokušavala da prenese visoku gomilu knjiga. SuperJackie je pridržao vrata, dok su Gabi i Max pomogli da se knjige vrate na police. „Sunhill ima sreće što ima pomagače poput vas“, rekla je bibliotekarka. Napolju je Max gledao poslednju zvezdu na mapi. „Ne razumem. Pratili smo svaki trag i ništa nismo pronašli.“ „Ostala je još jedna zvezda“, rekla je Gabi. Popeli su se na brdo iznad Sunhill Villagea. Na vrhu je stajao mali drveni znak. Nije bilo kovčega. Nije bilo zlata. Nije bilo tajnih vrata. Samo još jedna poruka: Pogledajte iza sebe. Troje prijatelja se okrenulo. Ispod njih nalazilo se celo selo: trg, fontana, pekara, biblioteka, most i stari hrast. Ljudi su prolazili ulicama, pozdravljali se, pomagali jedni drugima, razgovarali i smejali se. „Čekaj“, polako je rekao Max. Gabi se nasmešila. „Mislim da razumem.“ SuperJackie ih je pogledao. „Šta Sunhill čini posebnim?“ Max je pomislio na ženu ispod hrasta, dečaka sa jabukama i bibliotekarku. „Ljudi?“ „I to što svi brinu jedni o drugima“, dodala je Gabi. SuperJackie je klimnuo glavom. „Mesto nije posebno samo zbog onoga što možeš da vidiš na mapi. Posebnim ga čine ljudi, uspomene i priče koje mu pripadaju.“ Max je pažljivo presavio mapu. „Znači, blago je stvarno postojalo.“ Gabi je pogledala ka selu. „Samo nije ono koje možeš da staviš u kutiju.“ Popodnevno sunce prekrilo je krovove toplom zlatnom svetlošću. Za SuperJackieja, Gabi i Maxa, Sunhill je bio mnogo više od mesta u kojem žive. Bio je to dom njihovih priča. Mesto kojem se uvek vraćaju. I bez obzira na to koliko daleko ih avanture odvedu, kod kuće će ih uvek čekati još jedna priča.

Svaki dan je nova prilika da budeš heroj.